Vijesti / Politika

- Svake godine dolazite na dženazu u Potočare. Šta to za vas znači?

Mi u BiH dolazimo često, tokom cijele godine, na mnoga mjesta zločina. Bili smo u Višegradu, Bratuncu, Srebrenici, u Prijedoru, pridržavamo se moralnih i etičkih principa posjećivanja mijesta zločina počinjenih u naše ime. To je moralni dug prema žrtvama i obraćanje našoj zajednici.

- Kažete da su zločini počinjeni u vaše ime?

Oni su počinjeni u ime cjelokupnog kolektiviteta, uz pozivanje ne taj kolektivitet i identite. Oni koji su činili zločine pozivali su se na naše ime i za nas svaki građanin i građanka Srbije koji se ne distanciraju od toga, a to su ogromni zločini, predstavlja dio kulture saučesništva u zločinima.

- Kakav je po Vašem mišljenju odnos vlasti u Srbiji prema počinjenim zločinima?

Ne postoji politička volja za raskidom sa politikom Slobodana Miloševića, jer da postoji zločini bi bili osuđeni i na pravnom i na političkom i na moralnom nivou. I ova deklaracija o pomirenju za Vladu Srbije je udarac za žrtve i pripadnike drugih naroda koji su stradali od Miloševićevih i srpskih vojnih formacija, ali i za nas koji smo se borili protiv tog režima. Ne možemo da pristanemo da su izjednačeni dželati i žrtve i moramo da učinimo sve da se nastavljači Miloševićevog režima, koji danas prave koaliciju ili deklaraciju sa Borisom Tadićem, veoma jasno i konkretno distanciraju od Miloševićeve politike, a to je politika pljačke, eskadrona srmti... Oni to moraju stalno da govore, a njihovi pragmatični potezi sa ciljem integracije u EU ništa ne znače. Jer, nama suočavanje sa zločinima nije potrebno zbog integracionih procesa, mi u Srbiji ne možemo da živimo u zajednici sa ovakvim moralnim teretom.

- Kako komentarišete novi sastav Vlade Srbije?

Užas! To je udarac nama koji se već 17 godina borimo protiv ratne politike Slobodana Miloševića. Ovo je kontinuitet Miloševićeve politike, a mi ćemo vjerovati da je diskontinuitet kada se postigne 1.000 stvari koje tražimo, a to je izručenje ratnih zločinaca, institucionalne reforme i mnogo drugih stvari. Za nas je veliki udarac i to što EU smatra da je jedna ovakva koalicija garant stabilnosti na Balkanu, a to su protivpožarne krartkoročne mjere koje ne daju rezultata i ne postižu stabilnost. Mora se mnogo više tražiti i mnogo više konkretnih dokaza dati da je ovo zaista diskontinuitet.

- Stižu informacije da "Žene u crnom" u Srbiji prati policija?

Nas policija prati već godinama i na najbezazlenijim skupovima zato što samim tim što postojimo raznim režimima koristimo da pokažu svoj demokratski karakter. U četvrtak (10. jula) smo u Beogradu imali skup na kom su bili najvažniji glasovi demokratske javnosti i da se tamo nekom nešto desilo to bi bio najveći problem toj vlasti. Policija nas prati i jer nas tako odvaja od drugog stanovništva, pravi sanitarni kordon oko nas, izoluje nas od ostatka stanovništva, kao da žele da kažu da su drugi normalni ili nenormalni.

- Da li na taj način nastoje da vas ušutkaju?

Nastoje da pokažu da smo mi manjina, ali mi to nismo. Ova koalicija nas neće spriječiti da uradimo ono što želimo. U četvrtak smo u centru Beograda, na Trgu Republike, na ogromnim ekranima pokazali film o ženama Srebrenice i mirni građani i šetači su čuli te žene i zanijemeli pred njima. Ljudi su prosto ostali bez teksta.

- Kako komentarišete da građani Srbije nisu znali šta se dešava u BiH ili Hrvatskoj?

Mnogo je lakše reći da se nije znalo, jer se teret tog užasa teško podnosi. Ali u Srbiji su mnogo veći problem institucije, nacionalna inteligencija, mediji, univerzitet, SPC. Obični narod jer na posljednjim izborima pokazao veću zrelost nego elita. Ta elita je mislila da će ih zavesti kosovskim mitom, a ljudima je dosta kosovskog mira i falsifikovanja javnosti. Srbija mora da se stavi u svoje granice, a koncept rata mora da nestane. Nema velike Srbije. Kosovo nije Srbija, ono je nezavisno. Mora se prestati sa falsifikovanjem javnosti, ideološkim modelima koji ljude drže u stanju ludila, u stanju odvojenosti od stvarnosti, a kreatori toga su nacionalna inteligencija, ne progresivna, demokratska, humanistička inteligencija, nego ova nacionalna u centrima moći.

- Da li mislite da Srbija još ima aspiracije prema BiH?

Naravno.

- Kako vidite ideje o otcjepljenju RS i pripajanju Srbiji?

Nadam se da se neće dozvoliti da se RS otcijepi od BiH. Elita u Srbiji mora da prestane da pretenduje na takozvane srpske zemlje i da se uokviri u svoje granice. RS nije srpska zemlja, nije sastavni dio Srbije. Nije ni Kosovo ni Crna Gora, ali to je koncept stalno nedovršene države koja se ne može ni dovršiti dok se ne odrekne ratnih ciljeva. Jer to je okov oko vrata građana Srbije, ne da im da dišu, to je neka vrsta okupacione sile.

- Da li bi glas "Žena u crnom" bio jači da vam se pridruži više muškaraca? Da li je muški glas jači od ženskog?

Kada govorimo o mirovnim aktivnostima, glas žena u Srbiji je apsolutno jači, one su najhrabrije na Balkanu.

- Zašto je to tako?

Zato što one znaju kako je naporno održavati život i održavati komunikaciju među ljudima, kako je teško tkati pokidane veze. To znamo i na ličnom i na društvenom nivou. Moralno smo senzualnije i brine nas što je toliko zločina počinjeno u naše ime.

- Ali zašto su tolike razlike u hrabrosti i senzualnosti ako su žene te koje odgajaju muškarce?

Ali odgajaju ih i škola, mediji, država, vojska, a žene su samo jedan od faktora socijalizacije i vaspitanja.

(nezavisne.com)